Ova priča je našla svoj put na Internetu i širi se nevjerojatnom brzinom. Napisana je iz perspektive dječaka koji je u invalidskim kolicima i kome jako nedostaje njegov otac. Onda se pojavio netko na njegovim vratima i uradio je nešto nevjerojatno. Evo cijele priče:

“Nalazio sam se na kraju jednog malog grada na jugu pokušavajući stići na svoju destinaciju prije nego što zađe sunce. Stara radio postaja nalazila se na kanalu 1-9, kada sam odjednom čuo glas dječaka na vezi.

Rekao je, “brejkeri 1-9, ima li koga? Hajde kamiondžije pričajte s Teddy Bearom “. Uključio sam mikrofon i rekao, “Tu sam, Teddy Bear.” I glas dječaka se vratio u eter.

Dječak je tada rekao: “Mislim da vas ne ih smio uznemiravati, nama kaže da ste zauzeti i da ne treba uključivati radio-postaju. Ali vidite, često sam usamljen i pomaže mi razgovor jer to je jedino što mogu raditi, ja sam invalid i ne mogu hodati.”

Rekao sam mu da sa mnom može razgovarati koliko god želi.

“Ovo je bila postaja mog oca”, rekao je dječak. Ali mislim da je sada moja i mamina jer je on umro. Tata je imao nesreću prije mjesec dana, pokušavao je stići kući po užasnom snijegu.

Mama sada mora raditi mnogo kako bi zaradila novac. A ja i nisam neka pomoć jer sam invalid. Ona kaže da ne brinem, da će sve biti u redu, ali čujem je kako plače noću.

Znate, postoji jedna stvar koju bih htio više od svega. Znam da ste vi momci zauzeti da biste se bavili sa mnom, ali moj tata me je nekada vodio sa sobom u vožnju kada je bio kod kuće. Ali vjerujem da je tome došao kraj od kada ga nema.”

Nije se samo jedan kamiondžija priključio radio postaji. Dok je taj dječak razgovarao sa mnom, pokušavao sam progutati “knedlu” koja jednostavno nije htjela otići dok sam mislio o svom malom sinu kod kuće.

“Tata je trebao povesti mene i mamu s njim kasnije ove godine. Sjećam se da je govorio jednog dana ovaj kamion će biti tvoj, Teddy Bear. Ali sada znam da se više nikada neću voziti na 18-kotačima. Ali ova stara radio postaja mi barem daje mogućnost da održavam kontakt s prijateljima kamiondžijama.

Teddy Bear će se sada povući i ostaviti vas na miru jer je vrijeme da se mama vrati kući, ali javite mi kada prolazite i ja ću vam se rado vratiti.”

Uključio sam se opet i pitao ga koja mu je adresa. Dao mi je i nisam oklijevao. Teret koji sam nosio je jednostavno morao pričekati.

Okrenuo sam kamion i krenuo ravno u Jackson ulicu broj 229. I dok sam skretao iza ugla, šokirao sam se. Nekoliko 18-točkaša krenuli su na istu adresu. Vjerujem da su svi kamioni koji su bili u okolici čuli priču.

Taj mali dječak doživio je pravi šok. Ubacili su ga u kamion, provozali ga i vratili u njegova kolica. Ne znam hoću li ikada doživjeti da vidim toliku sreću na nečijem licu. Svaki vozač se pojedinačno pozdravio s njim, prije nego što mu se mama vrati kući. Pružio mi je ruku i rekao: “Doviđenja kamiondžija, vidimo se opet”. Zaplakao sam.

Uključio sam opet radio i doživio još jedno iznenađenje. Opet njegova radio postaja, ali bio je u pitanju ženski glas. “Želimo svima uputiti posebnu molitvu jer ste učinili da se mom sinu ostvari san. Odjavljujem se sada prije nego što počnem plakati. Doviđenja.”

Izvor: Novizivot.net

KOmentari
Prati nas i ne propusti ekskluzive!